BEGIN:VCALENDAR
VERSION:2.0
METHOD:PUBLISH
CALSCALE:GREGORIAN
PRODID:-//WordPress - MECv6.5.2//EN
X-ORIGINAL-URL:https://kultivator.rs/
X-WR-CALNAME:Kultivator
X-WR-CALDESC:Zbirka kulturnih dešavanja
REFRESH-INTERVAL;VALUE=DURATION:PT1H
X-PUBLISHED-TTL:PT1H
X-MS-OLK-FORCEINSPECTOROPEN:TRUE
BEGIN:VEVENT
CLASS:PUBLIC
DTSTART;TZID=Europe/Paris:20210926T200000
DTEND;TZID=Europe/Paris:20210926T220000
DTSTAMP:20210924T075100
UID:MEC-38ed162a0dbef7b3fe0f628aa08b90e7@kultivator.rs
CREATED:20210924
LAST-MODIFIED:20210924
PRIORITY:5
TRANSP:OPAQUE
SUMMARY:Premijera predstave Široka zemlja
DESCRIPTION:\nTragikomedija Artura Šniclera Široka zemlja objavljena je pre tačno 110 godina, 1911. u Berlinu a iste godine je prvi put izvedena u Folksteatru u Beču. Šnicler je u to vreme bio u zenitu slave i popularnosti pa je njegovo delo istovremeno izvođeno na čak devet pozornica nemačkog govornog područja. \n\n\n\nOsnovna tema ove tragikomedije je kriza braka kroz suptilnu studiju o društvenom moralu i (ne)vernosti.\n\n\n\n\n\n\n     (adsbygoogle = window.adsbygoogle || []).push({});\n\n\n\n\n\nNIŠTA NIJE SUBVERZIVNO, JER JE SVE DOZVOLJENO – reditelj o predstavi\n\n\n\nTema Široke zemlje, koja se meni čini najznačajnijom u ovom trenutku, to je da je ljudski život postao vrhunska vrednost. Naime, demistifikovane su i ideologija i religija; ideja da je čovekov život ispunjen ako je u službi nečeg što je veće od njega samog, bilo da je to ljubav, umetnost, istraživanje, ideologija koja će popraviti društvo – izgubila je vrednost. Više nema siromašnih pesnika, revolucionara spremnih da žive u šumama. Materijalne vrednosti označavaju ljudski život. […] Ali, šta onda kada se vrednost iscrpe? Kada se iscrpe satisfakcija zbog svega kupljenog, probanog, dostupnog? I šta onda, kada nastupi starost? Mi živimo fašizam mladosti – nema više starih mudrih ljudi koji se pitaju. Stalno se proglašava novi najveći umetnik sa dvadeset dve godine. Šta onda? – to pita ova predstava.\n\n\n\nARTUR ŠNICLER\n\n\n\nArtur Šnicler (1862 – 1931), austrijski pripovedač i dramaturg, rođen je u Beču, u uglednoj jevrejskoj porodici. Posle okončanih studija medicine na Bečkom univerzitetu i položenog doktorata, radiće u bečkoj poliklinici, da bi se docnije isključivo posvetio pisanju. Još za vreme studija pokazuje posebno interesovanje za psihijatriju, a lično poznanstvo sa Sigmundom Frojdom imaće veliki uticaj na njegov književni opus. Svoja medicinska predznanja i interesovanje za teme histerije, hipnoze, seksualne patologije i psihoterapije umešno je koristio u svom dramskom stvaralaštvu. Zbog implicintnog opisa seksualnosti optuživali su ga da je pornografski pisac.\n\n\n\nTeme njegovih dela su morbidnost, besmisao i odsustvo etičkih vrednosti u građanskoj klasi njegove epohe. Šnicler je ostao van svih političkih partija i organizacija – bio je pravi građanski liberal. Bečki „kafehaus“, građanski salon i kasarne su poprišta njegovih drama u kojima se poigravao sa formalnim, ali i društvenim konvencijama. \n\n\n\nAutor je romana, novela i drama. Najpoznatiji Šniclerovi komadi su: Anatol (1893), Ljubakanje (1895), Zeleni papagaj (1899), Vrteška (1900), Široka zemlja (1911); kao i novele Poručnik Gustl (1901), Sanjarenje (1925/26) – inspiracija za Kjubrikov poslednji film Širom zatvorenih očiju (1999) i roman Put u slobodu (1908).\n\n\n\nMARKO MANOJLOVIĆ\n\n\n\nPozorišni i televizijski reditelj i scenarista. Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Slavenka Saletovića.\n\n\n\nU Jugoslovenskom dramskom pozorištu je 2005. godine režirao debitantsku predstavu Smrt Vudija Alena, a potom i predstave: Noć ubica Hozea Trijane (2007), Nebeski odred Đorda Lebovića i Aleksandra Obrenovića (SNP i JDP, 2009) i Samo neka bude lepo Doroti Parker (2012).\n\n\n\n\n\n\n\nArtur ŠniclerŠIROKA   ZEMLJAPreveo Boško Milin\n\n\n\n\n\n\n\nRežija: Marko Manojlović\n\n\n\nScenografija: Branko Hojnik\n\n\n\nKostimografija: Lana Cvijanović, Maria Marković Milojev\n\n\n\nKompozitor: Vladimir Pejković\n\n\n\nScenski govor: Ljiljana Mrkić Popović\n\n\n\nDizajn svetla i direktor fotografije: Milan Tvrdišić\n\n\n\n\n\n\n\nIgraju:\n\n\n\nFridrih Hofrajter – Vojin Ćetković\n\n\n\nGenia – Marija Vicković\n\n\n\nAna Majnhold – Ajgner – Svetlana Bojković\n\n\n\nDoktor Fon Ajgner – Irfan Mensur\n\n\n\nDoktor Franc Mauer – Petar Benčina\n\n\n\nGospođa Val – Milica Mihajlović\n\n\n\n Adela – Milena Vasić\n\n\n\nNater – Srđan Timarov\n\n\n\nOto – Aleksej Bjelogrlić\n\n\n\nErna – Tamara Šustić\n\n\n\n\n\n\n\nMuzičari:\n\n\n\nDušan Petrović – saksofon i elektronika\n\n\n\nNemanja Aćimović – perkusije i elektronika\n\n\n\n\n\n\n\nSnimatelji: Ana Dostanić, Petar Jovanović\n\n\n\nRealizacija videa: David Srbljin\n\n\n\nOrganizator: Vladimir Perišić\n\n\n\nInspicijent: Daša Velimirović\n\n\n\nSufler: Dragana Anđelković\n\n\n\nAsistent reditelja: Zoja Vasić\n\n\n\nAsistent scenografa: Dunja Kostić\n\n\n\nAsistent kostimografa: Lara Popović\n\n\n\nMajstor svetla: Siniša Čupić\n\n\n\nRealizator zvuka: Bogdan Braković\n
URL:https://kultivator.rs/events/premijera-predstave-siroka-zemlja/
CATEGORIES:Predstava
LOCATION:Kralja Milana 50, Beograd
ATTACH;FMTTYPE=image/jpeg:https://kultivator.rs/wp-content/uploads/2021/09/Siroka-zemlja-Latinica.jpg
END:VEVENT
END:VCALENDAR